mamanaoff

Jedan od onih dana kada se pitam gde je to dugme na koje bih mogla da se ugasim!? Bar na sat, dva... Dan, dva... 

Skola, vrtic, podoji, nespavanje, jurcanje... Sve, sve, a opet na kraju dana nista. 

Onda me tako stigne, placem, dodje mi da vristim. I svaki put kad pomislim ne mogu vise, uvek iskoci nesto sto moram. Moram biti malo vise strpljiva.

Ovih 11 godina braka nisu bile idealne. Tezak je pocetak, teska je sredina. A stalno smo se vodili time bice valjda i nama jednom bolje. Verujte mi, finansije su nam bile katastrofa, ma ono ne mozete da zamislite. I sad kad je to konacno na mestu (kazem mestu jer je mnoooogooo bolje) uvek opet nesto fali. I valjda ce uvek faliti. 

Meni fali suprug, fali mi otac moje dece. Ocigledno je ono sto kazu ne mozes i jare i pare, nesto uvek trpi. A deca sve starija, sve vise treba, a tata nije tu. Sve pare sveta ne mogu da pokrpe njegov izostanak. Njegov izostanak sa rodjendana, prvog dana skole, priredbe, prehlade i virusa, prve reci, prvih koraka... 

I ja sad ovo tako pisem, a imam osecaj da je totalno nepovezano. Ne vracam se, ne citam napisano. Prosto tastatura trpi nesto sto nosim u sebi. Sumnju, prazninu, tugu, ali i neizmernu srecu jer mogu da legnem i da se probudim pored svoje dece. 

Ma samo neka smo zivi i zdravi.  

"Da li sam sebicna sto zelim samo 10 minuta za sebe?" Pitanje koje mi se svakodnevno vrti po glavi. 

Ja sam mama troje dece i ne, nisam super mama. Nisam svemoguca, nisam idealna i ne, moja deca nisu savrsena. Neispavana sam, zelim da spavam. Deca spavaju. Ali, taj trenutak sam cekala ne da bih se bacila u krevet, nego raskloni, operi, pokupi igracke... A onda, preispitivanje, da li gresim, gde gresim, zasto sam nervozna i zasto ih najvise volim kad spavaju!? Svako vece isto, od sutra cu drugacije, ali vec ujutru kad krene vriska, jurcanje, plakanje, svadjanje, ne mogu...

I uvek, kad uhvatim vreme da prelistam novosti po drustvenim mrezama, iskoci mi neka super mama koja ustaje u 5, pije VRUCU kafu (velika slova su jer za mene je to pojam), trenira, radi skin care, priprema dorucak i sve to sa osmehom na licu, tip top sredjena, u tip top sredjenoj kuci. Ma daaaj... 

Molim vas, recite mi da nisam jedina koja ujutru ustaje i izgleda kao neko ko je preziveo brodolom!? 

Spavam u krevetu sa petogodisnjakom (da, on jos uvek spava sa nama), u toku noci sesnaestomesecna beba se budi da siki jedno 178 puta i ja zaista ne znam da li sam posla ili dosla. 

Svaka cast svim organizovanim mamama, skidam kapu. Meni je samo potrebna dobra organizacija i dva sata sna u kontinuitetu. A da,da ne zaboravim i tu jednu vrucu kafu. 

 Svaki savet je dobrodosao. Hajde zajedno da prolazimo kroz svakodnevne aktivnosti jedne mame, bez filtera. Jer koliko god cvrsto drzali sve konce u rukama, jedan mora da popusti. 

A kakvu kafu vi pijete!?

"Da li sam sebicna sto zelim samo 10 minuta za sebe?" Pitanje koje mi se svakodnevno vrti po glavi. 

Ja sam mama troje dece i ne, nisam super mama. Nisam svemoguca, nisam idealna i ne, moja deca nisu savrsena. Neispavana sam, zelim da spavam. Deca spavaju. Ali, taj trenutak sam cekala ne da bih se bacila u krevet, nego raskloni, operi, pokupi igracke... A onda, preispitivanje, da li gresim, gde gresim, zasto sam nervozna i zasto ih najvise volim kad spavaju!? Svako vece isto, od sutra cu drugacije, ali vec ujutru kad krene vriska, jurcanje, plakanje, svadjanje, ne mogu...

I uvek, kad uhvatim vreme da prelistam novosti po drustvenim mrezama, iskoci mi neka super mama koja ustaje u 5, pije VRUCU kafu (velika slova su jer za mene je to pojam), trenira, radi skin care, priprema dorucak i sve to sa osmehom na licu, tip top sredjena, u tip top sredjenoj kuci. Ma daaaj... 

Molim vas, recite mi da nisam jedina koja ujutru ustaje i izgleda kao neko ko je preziveo brodolom!? 

Spavam u krevetu sa petogodisnjakom (da, on jos uvek spava sa nama), u toku noci sesnaestomesecna beba se budi da siki jedno 178 puta i ja zaista ne znam da li sam posla ili dosla. 

Svaka cast svim organizovanim mamama, skidam kapu. Meni je samo potrebna dobra organizacija i dva sata sna u kontinuitetu. A da,da ne zaboravim i tu jednu vrucu kafu. 

 Svaki savet je dobrodosao. Hajde zajedno da prolazimo kroz svakodnevne aktivnosti jedne mame, bez filtera. Jer koliko god cvrsto drzali sve konce u rukama, jedan mora da popusti. 

A kakvu kafu vi pijete!?

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.